“Kekooooo! Brzo dojdi simo i zagrli me! Rajt evej!”
“A chi će mene zagrliti?” – viče svekrva iz kuhinje. Uh, ta sve čuje i u sve se miša. “Ja ću vas zagrliti,bez brige. A forši bi bilo kul da si najdete nekog fosila z velikon penzijom i lipon kućom pa da se tamo non-stop grlite.”
“Oly, ne žahebavaj,znas!”
Dolazi mi Keko.
“Sta je carissima, ti je nesto slabo??”
“Ma ke slabo, ali ako me zagrliš, biti će mi još bolje.”
“Oly, ne kuzin…”
“Gledaj ljubavi, tu sam sad pročitala ča tvrde stručnjaki iz svita… eko, da zagrljaji su puno više od onega ča mi mislimo.”
“He,he, pa žnam ja to, posle zagrljaja može doći anke nešto bolje,he,he…”
“Šuti, ne budi banalan i nije to ča ti se mota po glavi!”
Ful smo se zagrlili i… niš. Stara u kužini, nema intime.
Znate, nisam baš puno razmišljala o temu, ali sam se domislila da svako lito na određeni dan gledamo slike i prizore kako se, pred tv-kamerama ljudi, prolaznici grle bez veze po gradu iako se ne poznaju. Kako smo uveli u zadnih nekoliko godina modu Halloween, Majčin dan u maju, totalni kažin i škifo ponašanje maturanata na zadnji dan nastave, e valjda je to grljenje na World hug-day. Dan zagrljaja. Aha, vidi,vidi, nije bez vraga. Inšoma, ča je to, gren analizirati već analizirani mnogofunkcionalni gest.
Zagrljaj nas more utješiti, izraziti ljubav, ohrabriti,utopliti. Ma nije to sve, dragi moji. Liječi on i naše duševne rane, To je dobro znati. Na primjer, svi smo mi u klincu zbog situacije u društvu, koliko siromahih, bez dela, bez plaće, bez kuće, nesigurnost, ovrha, krediti… Mislim da su takovi ljudi altroke bolesni u duši. Da li to znači da ako se budu grlili tutta forca, cili dan i noć, će se čuti manje nesretni, hm, sumnjam u tu filozofiju.
Ipak, forši pomogne oksitocin. Čarobna stvar, mislim, hormon. Kad je oksitocin visok, čak zacjeljuje i fizičke rane perke pozitivne emocije, kako neka vrsta hipnoze, smanjuju upale. Ste kapili? Zašto nas o njemu nisu učili u školi? Da znamo da nam je to hormon zadovoljstva i da raste kad se ljubiš i grliš. Pod stare dane moram to doznati, va remengo i obrazovni sistem! Sad vas već vidin kako govorite da sam retardirana jer otkrivan teplu vodu. Ako ste vi to već znali, škužajte ča ste gubili vrime z mojim palamuđenjem. Ja se držina one dobre stare navade da trebam svaki dan ništo novo naučiti.
Gren ča skuhati i znam da ću s tim receptom od Keka ćapati puno zagrljaja.
LJUBAVNA PALAČINKA
Koliko ljudi – toliko kumpira. Naribajte kako jabuke očišćene kumpire, posolite i stisnite da izađe tekućina. Stavite malo maslinovog ulja u široku tavu ili padelu koja se ne takiva ili lijepi, pokrite s poklopcem i pečite kako palačinku. Kad se doli zarumeni, obrnite. Sad dodajte kajmak ili fete sira po guštu, prešemula, šparuga i sve zalijte sa 2 zmućena jaja. Poklopite i za 7 minuta “palčinka” je gotova. Pospite z parmezanom i ćete viditi. Svi će vas grliti i ljubiti!!!
Vas voli,vaša
Oly
