Dragi Teklići i Teklićke, onda? Šperan da ste cool iako još ni vrime za se čuti friško. Od kad se nismo vidili, ki zna ča vam se svašta dogodilo. Par lit mi se nije dalo hoditi na more, dobro, dobro, ok, sramim se! Dosađivala sam se na godišnjem, hodila razgaćena po hiži kako zombi… sve dokle nije moja svekrva vidila neke stvari na netu. Kad je finila čitati, je rekla: „Oly, che žajeb! Pogledaj sta mi propuštamo, ma smo mone!“. Pročitan i upali mi se lampica. Inšoma, smo puštili lijenost u kašetin i naš život se kambija totalka. Svaki dan smo se hodili toćati. Poslušali smo savjete stručnjaka. Lipo su napisali ono ča san i prije znala, po tradiciji, ne, ma kad ti službeno napišu, to je druga stvar. Inšoma su naveli da ti je kupanje u moru ne-na-dok-na-di-va stvar. Morski zrak i voda, najbolja tableta za dušu i tilo. Ko ćeš za kožu, zakon! Morska voda duboko prodire u kožu. Znan, to je ono kad stojiš dugo u vodi pa ti se koža od ruk i nog nagrišpa kako prirodna spužva.Tako dobiješ ful navalu minerala, natrija, magnezija, kalcija, silicija, kalija i još 300 čuda. Da imam psorijazu, ekceme i slične dižgracije, more bi pomoglo, ali srića da niman. Kako ni bolove u leđima ili artritis jer i to more liječi. To je sveta vodica, altroke ona u crikvi! Su rekli stručnjaci da sadrži perfin – srebro i zlato. Ah, šteta da se od tega ne more napraviti lipi bračalet ili barem malu kolajnicu. Komadi, zavidite mi! Ja niman celulita pa me baš briga ča tamo di se ja kupan ni algi, a one spašavaju i od tega vraga.
Oly, dosta zezanja, ipak je lipo hoditi na more, barem se opustiš. Ali samo ako nimaš malu dicu. Jedna riba s klincima je svaki dan dolazila z ekipon do našeg šugamana. U ekipi su bili to 3 dice, plus muž. On, mlađi čovik, ali već si je ugradija pivski trbuh. Teško mu je bilo se dizati i paziti na dicu jer, bože moj, ča da se on inkomoda kad imaju mater. Klinci glasni, svako toliko se svade i deru, pobignu u more, ženska teče za njima i stalno viče: „Ne tamo! Dođi ovamo! Dosta, izađite iz vode! Klinci, papicaaa!“ i slični končertini. Mariuči je rekla: „Che žajeb, nema mira!“. Ostali smo jer je more bilo lipo, a i svuderi je gužva. Inšoma ta mamica ih je hranila, sušila, kambivala kupaće, mazala paštetu na kruh, rizala pomidore, nudila, davala piti, ma inšoma, sama sebi sam rekla, brižna žena. Normalno, dokle nam dičurina ne porastu, nema opuštanja, ni na moru ni nideri. Gospodinu z pivskim tamburom je puno lakše, a meni, osjetljivoj na ženska prava, mi je doslo da mu rečen: „Hello, ča nisu to i tvoja dica? Greš mi na k…c, tako komotan!“. Ma nisam rekla niš, ne se volin mišati u tuđe afare. Aj blago se meni ča su mi dica odrasla pak me pilaju samo doma, ali na moru – ne!
Obećala sam si da ću do kraja sezone hoditi u morsku „kliniku“. Dokle god bude teplo. Još nam nije puno ostalo i triba iskoristiti. Na žalost nisam tip heroja kako ča su neki naši penzići i penzičke ča plivaju non-stop, sve do Novega lita i zbog tega obavezno dobiju fotku i članak u našem lokalnem đornalu. Nisu oni štupidi, fakat. A ja ću ovu jesen i zimu baš kontrolati da li mi je more dalo toliko dobrega, pak ću vam javiti. Di je moja današnja ričeta? Eko je, brzo u kužinu!
PIZZETTE-LISNETTE
Za 4 osobe vam treba: 1 lisnato tisto, 4 zrelih pomidori, 2 mozzarelle, maslinovo ulje, mileram sir i origano. Od lisnatog tista izrežite krugove (s modlicom ili šalicom) i okrenite vrhove prema gori da izgledaju kako male pizzette. Premažite svaki disk mileram sirom i na to stavite pola pomidora. Narižite mozzarellu na miće kockice i posložite ih na „pizzettu“. Posolite i popaprite i kapnite malo maslinovega ulja. Posipajte malo origana. Ako volite, morete posipati i sezamove, suncokretove ili lanene sjemenke. Pečite u pećnici 20 minuta, na 180. Njam, njam, mljac, mljac, dooobro pazite da se ne navučete.
VAŠA OLY
Komentari