Ljubavna priča broj 24

128
leptir

Tereza je zurila u svjetlucavi displej, želeći razlupati mobitel batom za meso i preliti umakom od tartufa. Kakve su to gluposti, zar smo u osnovnoj školi? Zašto Sanjin gubi vrijeme na te predadolescentske tričarije, umjesto da pohita ovamo, na konkretne stvari? Koliko će im za ta tri pića trebati, sat vremena? Dva? Dobro, sačekat ću još dva sata. Čekam muškarca već… već predugo pa mogu još dva sata. Sekunde su kapale sporo, minute vječno. Tereza je poželjela nešto slatko, a jedino što je imala bili su tik-tak bomboni od peperminta. Uzela je tanjurić za kavu i istresla na njega cijelo pakiranje. Pojela je dva bombona. Učinilo joj se da je netko pomaknuo sat unazad dok nije gledala. Otišla je u kupatilo, popravila šminku, popravila frizuru, promijenila donje rublje. Zatim se pogledala u ogledalu, skinula šminku i stavila drugu. Onda je ponovo obukla ono prvo donje rublje, ali se odlučila za čarape s drugim uzorkom. Sad je to sve skupa bilo puno bolje. Vrijeme je skoro prošlo. Njena nervoza taman je ponovo počela rasti, kad je stigla nova poruka. Bilo je i vrijeme, pomislila je brzo grabeći mobitel.

“Čuj”, pisalo je u poruci “znaš što, ovo bi moglo potrajati. Maja ima stan tu blizu centra, pozvala me je kod sebe, mislim da joj namjere nisu časne, ali žrtvovat ću se. Hajde da ja noćim kod nje pa se mi vidimo sutra na tom radiju. Tako je puno praktičnije.”

David Šnajder

Četvrti dio Ljubavne priče broj dvadeset i četiri pročitajte sljedeće subote

Komentari