Ljubavna priča 24

88

“Da, praktičnije je”, odgovorila je Tereza, a onda je zavitlala mobitel u zid, dekonstruiravši ga bolje od Derride i briznuvši u plač. Zgrabila je bombone i vino, otišla u spavaću sobu i bacila se na krevet. Stavila je u usta bombon, a onda je sasula niz grlo cijelu šaku i isprala je čašom uzalud kupljenog skupog vina i zaridala. Nije znala koliko dugo tako plače, vrteći u glavi razne scenarije kako je sve njen život mogao krenuti nabolje, da je samo u nekom trenutku učinila ovo ili ono, kad je začula zvono s ulaznih vrata. Zamotala se u svilenu plahtu i odskakutala do vrata. Provirila je kroz špijunku i nemalo se iznenadila ugledavši zabrinuto lice velečasnog. Otključala je vrata i odškrinula ih: “Velečasni? Što Vi radite ovdje u ovo doba?” “Došao sam vidjeti jeste li dobro. Da li… ovaj… trebam li pozvati pomoć? Znate… zbog ispumpavanja.” Nije joj bilo jasno o čemu priča, ali vidjelo se da je jako zabrinut, a susjedi su sigurno već bili na svojim vratima i prisluškivali. Nije joj trebalo da cijeli Cernik zna kako joj usred noći dolazi Velečasni i vodi je na ispumpavanje. Zato je otvorila vrata i pozvala ga unutra, da ih barem ne slušaju dok se situacija rješava. Odvela ga je u dnevnu sobu, oprezno izbjegavajući šrapnele marke “Nokia”. “Sjednite… molim Vas, ja ne znam o čemu govorite… kakvo ispumpavanje? Pa popila sam samo čašu vina…” “Ja… vidio sam… bio sam na zvoniku… znate. Gledao sam… vidio sam kroz prozor, popili ste šaku tableta s vinom. Uplašio sam da se ne pokušavate… znate… plakali ste, mislio sam… depresija.”

“To su bomboni! Tik tak. Jedino slatko što imam u kući. Nikakve tablete. I zašto ste Vi uopće gledali dalekozorom u prozor moje spavaće sobe? Vaša vjera smatra da je to u redu?” “Ne… ovaj… naravno da ne… ali, znate… iako sam svećenik, ja sam ipak samo muškarac.” “Muškarac? Ali, Vi ste, naravno, u celibatu?” “Jesam… i nije mi lako. Isus je rekao: ‘Tko je bez grijeha neka prvi baci kamen!’” “Velečasni… meni večeras ne trebaju citati iz Biblije. Meni treba… muškarac.”

Skinuo je sa svog vrata krunicu i pospremio raspetog Krista u džep: “Da ne gleda”, objasnio je i položio dlan na njeno rame koje je nestašno provirilo ispod plahte. Dodir mu je bio nježan poput leptira kad je uzela njegovu blagoslovljenu ruku i povela ga u spavaću sobu.

David Šnajder

Komentari