Kolumna “Kako diše tako i piše Frida Šarar” – Chanel 5

280

Istuširala sam se Šanelom 5.

Uvek sam mrzela taj parfem,

miriše na starost,

na užeglu šminku i znojave perle.

To je parfem za nekrofile.

Ja volim jednu ženu

kojoj su crvi pojeli oči,

zagušljivo je sad u njenom kovčegu,

duša mi je u njenom trulom telu,

a njena se preselila u moje.

Danas joj je rođendan,

napunila sam 62,

šetam njenu dušu po svetu.

Htela sam da je vodim na kolače,

ali nisam mogla da ustanem sa kauča.

Mogla sam samo da plačem u pidžami,

pa onda izađem na buru

da mi hladi otekline od suza

i da kupim taj parfem za mrtvace

namirišem se jako, utopim kaput u njemu,

oči su mi staklene i prazne,

raskopčani kaput vitla na buri

celi grad miriše

na Šanel 5,

na mene, na nju, na smrt.

 

Pre godinu dana napisala sam ovu pesmu i kupila Chanel 5. Odlučila sam da ostarim, da uđem u zrelo doba i živim ga u svoje ime i u ime svoje majke. Da li je moguće doneti takvu odluku? Da li se stari po odluci ili po prirodi, tj. nužnosti? Stariću kad ja hoću, priroda i nužnost me ne zanimaju.

Parfemi su bitna dimenzija mog izražavanja, jezik koji razumevam nosem. Oni sa mog tela odašilju poruke – kako se osećam, šta mislim, šta želim. Ne zanima me da li naspram mene stoji svet koji ume ili ne ume da dešifruje te poruke. Bino mi je samo da ne izneverim sebe, da poruka bude jasna, tačna i precizna. Na sposobnosti sveta ne mogu da utičem, niti da mu se prilagođavam.

Dečiji parfemi mirišu na posteljinu u kolevci, na topli pamuk, na sapun i lizalicu, na bebeće lokne i plišanog medu.

Mladalački parfemi mirišu na voće, na morsku so, na vetar, na šumu, na lubenicu, na sok kaktusa, na balzam za usne, na ljubičasti zalazak.

Parfemi žena u zlatnom dobu mirišu na svetlo, na kašmir, na novac, na dizajnerske toalete, na vatru, na dijamant, na moć, na seks, na kabriolete, na visoke štikle, na penušave kupke i zvezdano nebo.

Ni deca, ni mladi, ni ovi u zlatnom dobu, ne razumeju parfeme za zrele. Čak i ako ih koriste, rade to iz potpunog nerazumevanja ili mirisne nepismenosti. Ili čak iz nekog uvrnutog poriva, kakav je bio ovaj moj poriv za starenjem nakon smrti majke. Kupila sam Chanel 5 prerano i mirisao je na meni pogrešno, a ta pogrešnost mi je trebala i baš ona mi se sviđala. S druge strane, bilo je lepo imati ga na polici. Jednostavni ikonički izgled njegove bočice i njegova tradicija čine ga nekakvim trofejem, diplomom, skulpturom koja prija oku. Beskrajno elegantan i samouveren dizajn. Isto kao i miris u njemu.

pexels-kimberly-brianna-8823444

Ove godina sam ga na mamin rođendan naprskala ponovo. Mirisao je drugačije nego prvi put. Moj nos je ostario. Ja sam ostarila. Osetila sam u gornjim notama nešto beskompromisno, nešto dostojanstveno i ponosno, savršeno autentično, kao grbavi nos na oštrom licu starice. Ja znam mnogo parfema, imam bezbroj mirisa u nosu, ali ovaj put sam ostala zatečena. Kako to da do sada nisam osetila sve ovo? Kako mi do sada ovaj isti miris nije u glavi probudio ove slike. Setila sam se svih onih priča da Chanel 5 ima smisla tek kad uđeš u ozbiljne godine. Ovo je ozbiljan parfem. On nije tu da se dopadne na prvu. On te svojom gordošću prvo odbije. Međutim, tebi se ta gordost svidi, privuče te, poželiš da ga upoznaš. Osetiš u gornjim notama snagu i dostojanstvo svih žena koje su ga nosile. Onda se lagano, vremenom, te gornje note rasprše kao jato ptica, štit spadne i otvori se raskošno cvetno jezgro, kao neka postelja od belih božura i irisa, kao svilena spavaćica, kao četka za kosu od slonovače, kao oblak pudera u prahu, kao topla ženska duša. Te srednje note su tako delikatne i harmonične, da možeš da im se diviš kao kakvom klasičnom umetničkom delu. Tu ti postane jasno zašto je ovo najpopularniji parfem ikada. U donjim notama on raspusti svetlo i svežinu, suprotno od svih drugih parfema, kao da je nasađen naglavačke. Naopak parfem za naopake žene. Ono najprivlačnije dolazi na kraju, ako preživite sve ovo prethodno što drži gard, plaši i odbija.

Ne znam šta mi se desilo u ovih godinu dana. Prošle zime nisam mogla da osetim i razumem, iako sam bila rešena. Ove godine je došlo prirodno i neplanirano, kao da sam slepac koji je iznenada progledao. Sazrela sam, ni kriva ni dužna, neprimetno i na brzinu. Da je mama živa, još bih ja bila devojčica. Ali nje nema i sad sam žena. A biti žena je tako komplikovano, zajebano i kompleksno, da se još uvek ne usuđujem da opisujem rečima. Čitajte Chanel 5, tamo sve piše.

Tekst: Frida Šarar

Komentari