Kolumna “Kako diše tako i piše Frida Šarar” – Ženo, pokrij tu dušu

604

Pre desetak godina sam živela na Tviteru. Provodila sam dan za danom ispred kompjutera. Imala sam džinovski monitor koji je stajao na radnom stolu u uglu sobe i sivu fotelju sa tirkiznim palminim lišćem. Na tom mestu se dešavala „magija“ koja danas živi u mojoj novoj knjizi „Ženo, pokrij tu dušu“. Ne mogu najpreciznije da navedem koji su sve faktori doveli do toga da se magija desi, jer nisam tu bila samo ja, postojala je zajednica i Tviter je na sve nas delovao magično. On je bio mesto inspiracije, zajedništva, slobode i neposrednosti. Bilo je to naivno doba interneta, kome još uvek nisu bili poznati hejt i cinizam. Bilo je romantično.

S druge strane i moj privatni život se nalazio na prekretnici, sva moja ludila su nabujala, provrela, pomešala se i izlila. Osećala sam da mi je potrebna neka promena, ogromna promena, ali nisam videla ni način ni put kojim bi se ona odigrala. Bila sam zarobljena sama u sebi, stiskala ogromnu životnu energiju unutar svog bića, osećala sam je kao atomsku bombu koja otkucava i pljuvala radioaktivne mikročestice na Tviter. Govorila sam tamo o svemu, rizikovala da ispadnem budala, da ispadnem luda. Tajmlajn je zamenio moje intimne sveske i dnevnike, sve privatno je postalo javno.

Koliko god da mi se dopadao osećaj zajedništva, s druge strane mi je bivanje delom nečega uvek izazivalo anksioznost i pozivalo moj ego da se brutalno i po svaku cenu izdigne iznad kolektiva i da bude svoj, samo svoj. Ta potreba da ostanem izvan pravila, navika i očekivanja koje nameće grupa, terala me je da budem još iskrenija, još ogoljenija, da izgovaram osećanja koja sebi još uvek nisam razjasnila i misli koje još uvek nisam zaokružila. Lako je pisati o onome u šta si siguran. Za mene čak i pomalo dosadno. Pisanje mi je često pomagalo da izbistrim misli i osećanja i da o temi koju sam otvorila saznam nešto novo, upravo kroz kontemplaciju koja prati pisanje. Ali, jedno je kad se to odvija u intimi vaše sveske, a potpuno drugo kad vaše mutne misli i klimava osećanja automatski završavaju pred očima čitalaca. Ali ljudi su to voleli. Voleli su kombinaciju jedne potpune razoružanosti pred svetom, sa upornom i kao Himalaji velikom individualnošću, koja se videla sa najudaljenijih tački tajmlajna. Zato su, godinama nakon što sam ugasila stari profil, neki od njih čuvali moje tvitove u svojim kompjuterima, do dana kad sam pomislila da u tim rečenicama ima nešto posebno i vredno, što bi moglo da se stavi u knjigu.

frida4-1080×1080

Dok sam na mrežama uživala slavu i nosila titulu Kraljice Tvitera, u oflajnu sam, posebno za svoje roditelje, bila izgubljen slučaj, danguba, besposličar i razočarenje. Za njih je Tviter bio nešto što ne postoji i što nema nikakvo značenje u realnom svetu. Uostalom, tako je i danas kod ljudi koji ne razumeju internet i imaju konzervativne definicijeuspeha/neuspeha.

Ja svakako nisam mogla ni da sanjam da su sati i dani koje sam provela na Tviteru, zapravo bili potrošeni na pisanje knjige. Nisam mogla da pretpostavim da će to „dangubljenje“ moći ikako da se isplati, osim u vidu trenutne katarze i lajkova (kojima nikada nisam pridavala previše pažnje). Činjenica da deset godina kasnije pred nama stoji predivno ilustrovana, nežna, topla, melanholična, misaona i erotična knjiga, tera me da verujem u ovaj propali svet i njegove promisli, nisu tako šture i beznadežne, te da autentične misli i osećanja, pisane da se puste niz vetar, ipak na kraju stignu na pravu adresu.

U nedelju 19.09. u zgradi Exportdrva u Rijeci, na festivalu autora i sajmu knjiga „Vrisak“, održaće se promocija knjige tvitova „Ženo, pokrij tu dušu“. Ja se na književnim festivalima mnogo prijatnije osećam kao posetilac i publika, a „Vrisak“ mi je posebno drag godinama unazad. Međutim, kao autor, osećam istu onu teskobu i anksioznost kao kad sam bivala delom zajednice na Tviteru. Nisu moje misli i osećanja nikakav materijal za izlaganje na sajmu, niti je moje usamljeničko bavljenje vlastitim emocijama na bilo koji način u vezi sa drugim piscima i njihovim radom. Ja ću izaći iz pećine da dođem na promociju, a posle toga se vraćam u pećinu. Zato se nadam da će u 20h na tom mestu biti pravi ljudi, koje na neki način dodiruje to što ja pišem i koji možda žele da čuju još nešto o onome što su pročitali, uživo iz mojih usta. Promociju prethodne knjige sam namerno izmestila iz centra grada na mesto koje nikome nije usput i na koje će doći samo oni koji su se baš tamo zaputili. I bilo je, što se mene tiče, odlično. Ovaj put se promocija održava u istoj hali gde i sve ostale, ali se nadam da će se tamo na toj vertometini, ipak oformiti neka kapsula intime i da ćemo nakon sat vremena svi otići (ili nastaviti da pratimo program) sa osmehom na licu. Radujem se i čekam vas!

Tekst: Frida Šarar

Komentari