Kolumna “Kako diše tako i piše Frida Šarar” – Sočni život nekulturnih ljudi

402

Ja volim šund, volim raspad, depresiju, haos, volim treš, volim da posrnem, da budem loša, volim da gubim vreme i zatupljujem mozak, volim da radim stvari koje me unazađuju, koje me ubijaju, patosiraju i razgrađuju. Ja nisam štreber koji drhti nad svojim životom, nad svojim vremenom, talentima i potencijalima. Ja ne radim na sebi. Ja sebe trošim, zanemarujem, maltretiram i gazim. Ja se sa sobom igram, vučem sebe za nos, zabijam sebi nož u leđa, podsmevam mi se. Mene ne loži konstruktivan pristup životu i selfhelp. Ja sam neujarmljena sirova priroda koja ruši pred sobom sve zadatosti. Ja sam cunami kojeg pokreće strast prema životu, prema osećaju da sam živa i to je osnovni kriterijum kojim se rukovodim. Netolerantna sam na dosadu, na repeticiju, na izvesnost, predvidivost i šablone. Netolerantna sam na licemerje. Ne želim da me svojataju društveni slojevi i grupe. Nisam deo nijedne kulture, niti subkulture. Zabole me k***c da svoju ličnost podređujem intelektualnim trendovima i muzičkim žanrovima. Ne patim od visine, od ugleda i kotiranja. Ja stvari vidim onakve kakve jesu, ogoljene od njihovih kulturnih i građanskih denotacija. Volim varvarstvo, seljacizam, nekulturu, turbofolk, glupost i kič. Nije ovaj svet onakav kakvim ga vide intelektualci, nije intelektualni establišment izmislio kulturu. Nisu civilizacijske tekovine jedina realnost ovog sveta. One su samo vrh ledenog brega, dok milijarde ljudi širom Afrike, Azije, Južne Amerike, pa i ovog našeg Balkana, žive potpuno drugačiju paradigmu, govore drugačijim jezikom. Pogledajte samo par epizoda nekog srpskog rieliti šoua i namirisaćete krv, žuč, zavist, preljubu. I to nije tako zato što se tamo nalazi šljam društva, prostitutke i kriminalci. Na kraju dana i oni su obični ljudi, površan je onaj ko ih posmatra kroz etikete. To je zato što je njihov jezik sirov, muzika koju slušaju je sirova, moda koju furaju je sirova, tamo nema trunke sofisticiranosti. U odnosu na estetiku vrhunske umetnosti, stila i civilizovanog načina komunikacije, ovi ljudi žive i ponašaju se kao retardirane životinje. Ali šta je tu loše? Njima ne manjka ni pameti, ni strasti, ni sadržajnog života. Mnogi među njima su jako inteligentni, samo im „fali“ obrazovanje. Kažem „fali“ pod navodnicima, zato što takvu perspektivu može da ima samo ograničen intelektualac koji dogmatično nameće svoje vrednosti svetu. Njima ništa ne fali. Oni su super. I trebalo bi da spustite malo te intelektualne njuške kad govorite o tim ljudima, jer nadmenost i omalovažavanje drugih potiče iz vaše ograničenosti i gluposti.

Sećam se jednog naučnog teksta koji sam davno čitala, u kome slavni antropolog govori o pojmu „primitivnog“, kako ga zapadna civilizacija uzima zdravo za gotovo, govoreći o nekim narodima koji i dalje imaju plemenski način života. Međutim, kaže on, možda smo iz njihove perspektive mi primitivni, jer su naše paradigme neuporedive. Mi ne baratamo istim vrednostima i naši sistemi su zasnovani na potpuno drugačijim postulatima, ne nalazimo se na istoj skali gde su jedni bolji, a drugi gori. Govoriti o plemenskim zajednicama kao primitivnom načinu života, otkriva nam primitivnost i ograničenost zapadnog čoveka.

woman-2333327_1920

Isto tako kad svet koji se uglavio u diplome, pozorišne lože, camper cipele, aktivizam i rokenrol, govori sa prezirom o svetu koji se uglavio u šuškave trenerke, air max, turbofolk i Zadrugu, zapravo samo ograničeno sere o nečemu o čemu nema pojma.

Pre neki dan je umro Džej Ramadanovski, ostavio za sobom mnogo pesama, od kojih su neke pravi evergrin kafanski šlageri, a neke druge totalni treš. Nisam mogla da ne primetim da su skoro svi isticali taj momenat romantičnog šansonijera, a potpuno potisnuli onu stranu ekstatičnog turbofolk skakavca koji peva perverzne stihove na koje zadovoljno klimaju glavom građevinski radnici sa flašom piva u ruci. Ali sve je to Džej i dobar je u oba stila. Ta banalna sirovost je seksi, šund je seksi, prostakluk je seksi. Popustite kravate, otkvačite punđe, zaputite se u prašumu koja vas okružuje. Ova kultura koju poznajete, u koju ste zazidali sebe, nije jedina realnost. Nemojte umreti prefinjeni, predobri i prepametni, zazidani na vrhu kule u čijem podnožju vrvi, miriše, puši se, galami sočni život nekulturnih ljudi.

Tekst: Frida Šarar

Komentari