Majstorica

128

Drage moje ženske, dobro je imati muškega u hiži. Svi komadi koje poznam se žalu da su im muževi za k…. i da s vragon, ća in je bilo u glavi kad su se pošle oženiti za njih. Baš hi žalin, nisu imale sriće ili nisu imale nos za prokužiti s kakovin tipon će živiti „dok ih smrt ne rastavi“. Moj Keko je zakon! Pitan se više puti, kako bin ja bez njega? Eko, prid par dana, scena u kupaoni. „ Keko, brzo simo!“ „Sta urlaš cara?“ „Zaštropa se lavandin! Hitila sam onega vraga da sve rastopi, ali glej, pušiona!“ Onda je moj Kekić malo pročačka, napravija kolonoskopiju po tubima i reka: „Oly, se vratim odmak.“ Doša je sa svojom valižicom alata koju sam mu kupila u pokojnom Pevecu za neki rođendan. Trk, trk, odvida je, a unutra… bolje da van ne povidan ča smo našli. Sto puta san rekla dici da pokupe ostatke češljanja i depilacije i da hi hitu u smeće, a ne u wc ili lavandin. Grozin se od tega i vajk se domislim kako je kuka naš kolega iz kancelarije kad mu se zaštropala WC-školjka tako da je mora pločice i tube prekopati da bi oslobodija prolaz za kanalizaciju. Škužajte ča pišen te škifože stvari ali that’s life! I, niš. Keko je sve sredio pic, pic. Ne spada on u one muške ča se reče da imaju „zlatne ruke“ jer sam ne vidi kad triba nešto učiniti. Ali ako mu ja naredin, zajno napravi. Opra bi on meni i mudantice, samo da mu rečen. Za razliku od njega, iman frendicu ka ima muža druge vrste. Pravi pedagog. Po zanimanju je tehničar i sve tajne popravaka ima u malom prstu, ali… u hiži ne dela niš. Da vam ubjasnim zašto je pravi pedagog. Došla ona poli mene jedan dan na kafe. Da ću skuhati đezvu, ali puši Oly, bombola od plina prazna. Keka nije bilo doma. Ja kažen: „Joj, pizdarija. Nema plina, čekaj da prehitin na luče .A ona: „A imaš rezervnu bombolu?“ „ Da, u špajzi.“ „Ok ,sad ću ti je namontirati.“ Ženska, kako zmaj. Uzela je klišta, odvidala, zavidala ventil, poslušala da li pušta i sve ok. „A kako ti to znaš? Ja nimam pojma kako se skida i meće bombola jer to vajk dela Keko.“ „Ih, ja sam ti prava majstorica! Onaj moj me je, čim smo se oženili, zajno naučio sve trikove u kući, tako da ne mora on šporkivati ruke, ljenjivac jedan!“ Malo sam raširila oči i se začudila. „Ma, ča on te naučija?“ „Da, objasnija mi je ča su to papagajke, francuski i engleski ključ, kacavide glatki i na križić, ma sve. Drža mi je lekcije i dokle ni vidija da sam savladala gradivo za 5, nije me pušta na miru. Sve delan sama.“ „Svaka ti čast! A znaš kambijati osigurače za luče kad ti crknu? Baš niku večer je Mariuči pošla mliti svoj kafe za moku. Jer znaš, ona pije samo espresso iz moke, i valjda je previše tega namlila pak je nestala struja. Zaurlala je: „Oly, ke žajeb! Mažinin od kafela je napravio puk i puštio dim! Povero mio socijalisticki mažinin, od Iskre gotov je!“ Stara je napravila kratki spoj i partili su osigurači. Dokle nije Keko doša doma, sve kandele ča san imala u kući sam zapalila, da ne bauljamo po škuren.“ „Draga moja, to ti je mačji kašalj. Drugi put, samo zovi. Ako ti treba očistiti fi lter od perilice, samo zovi. Kamenac, bubanj, tutto kompleto, samo zovi! Ja sam za dom spremna, kako sokolovi. A… di ti je ti crknuti mlinac?“ „Partija je u kontejner.“ „ Ma si mona, mogla si mi ga dati da ga popravin!“ Ha,ha,ha, to je komad i po. Baš mi imponira, i ja ću reći Keku da mi da par privatnih majstorskih lekcija. Plaćan u naturi. Na kraju krajeva, ako moru muški prati pjate, zašto ne bi mi komadi mogli popravljati kvarove. Nismo šljutave, a i stalno tražimo ravnopravnost spolova. Pogotovo sad ki smo u krizi, ča ćeš vraga zvati majstora za svaku monadu! To košta, nidan ti ne dojde njanke blizu ako mu ne keširaš barem sto kuna. Ne samo da ja ne znan ništa od tehnike po hiži, nego su mi i dica debili. A ki je kriv? Ja i Keko. Kao fol, imaju za učiti pak zašto gnjaviti dicu s glupim kućnin poslovima. Razmaženi su i kad in rečeš da nosu doli smeće, čak i to in je bedara. E, sad ću ja kambijati ploču, dosta je bilo da mi glumu invalide! Došlo vrime za kuhanje, a? Danas dajen lekciju onima koji ne znaju načiniti domaću paštu na talijanski način. To me naučila Mariucci. Kad sam je pitala da zašto se zove paštašuta a ne smi biti suha nego se mora zaliti sa šugom, odgovorila je da to nima veze. „Ako neces da ti pašta bude žajeb, da se takiva i bude lekava, mora biti suha. Kako ćeš je ti posle žmočiti sa šugom, to je druga štvar.“

PAŠTA, VERA ITALIANA

Zapamtite mlade i neiskusne TEKLIČKE, za svaku osobu računajte 10 dkg brašna, 1 jaje, plus malo soli. Ništa više! Zmišajte jaja i brašno dokle se ne napravi glatka pašta. Razvaljajte je na tanko uz dodatak samo malo brašna kojega posipate po daski ili stolu. Ne smite dodavati vodu jer onda tijesto neće biti suho i lijepit će se u loncu pa ćete dodavati ulja i druge gluposti. Neki je čak i peru kad je skuhaju. Božesačuvaj! Kad je razvaljate, puštite malo da se osuši i onda narižite u rezance, fuže ili druge oblike. Tako morete napraviti i trake za lazanje in fi orno. Ale, provajte!

VAŠA OLY
oly.olympia@hi.t-com.hr

Komentari