Ciao ekipice, ste živi? Ma nego ča! Ne damo se mi, a nemojte ni vi. Da znate kako mi je lipo na mojen balkoniću! Kad navečer malo rasfriška, moj Keko i ja, okruženi z 30 pitari svakakovih đeranija, cuketa, bašelka, limuna, papričica u svim kolorima, mini pomidora itd. biljki, se čujemo kako Tarzan i Jane u džungli. He, he, nimamo šimiju Čitu ma ben imamo Mariucci, moju svekrvu ča nas zabavlja. „Dica, može u vaše društvo?“ pita. „Ako skuhate kafe!“ „Che žajeb! Opet skorištavanje penšionata.“ I tako se hladimo. Ako je ništo interesantno na telki, gledamo z terace u dnevni. Raskomoćeni i razgaćeni, čekamo da sezona pasa. Mi u turističkin gradovima se prilično izoliramo po svojin hižami. A ki će se vraga rivati s turištima! Još kad onako lipo siđu u restorane po uskin uličicama i kaletama, žderu i piju, hm… Kad pasamo blizu njih lickajući đelato, miris pizze i ćevapčića nas zdrogira. Mali Pepy pita: „A zašto ne bi i mi mogli tu sjesti i nešto guba naručiti, kao ovi turisti?“ Ja ga isfoliran: „Mi smo proleteri i pazimo na ishranu! Jedemo samo doma, no risk, mali moj. Nima šanse da ćapamo salmonelu ili smrtonosnu bakteriju.“ Mariucci me podržala: „Ši, ši, pićo mio, ta bateria ti je žajeb! Ako te ulovi, ne dela luče, samo mrak!“
Eh, su pasala ona vrimena kad smo i mi, kako kvočke, sidili po restoranima i kon la fjaka žderali i pili! Ali neću nostalgizati, ne, i to za dišpet! Imamo mi svoju „private terrassen“ i neka svi fakofiraju!
To ča se pravin važna z mojin biljkama nije bez veze. Već sam vam bila preporučivala da uzgajate limune ako imate balkon, ali nije to dosta. Virujen onim stručnjakima ki su istražili da kad se čovik okruži s biljkama da mu je puno lipše i lakše u životu. Su rekli da anke na poslu, u kancelariji i bilo kadi, treba obavezno imati pitare i cviće i brinuti se o njima jer da pozitivno utječu na stres, umor, nervožo, glavobolju. Bolje se dela, a manje gre na bolovanja. Virujen to da oni mikrobi u zemlji kadi su posađene pjante, uklanjaju organske komponente ča utječu na psiho-fizičko zdravlje. Ko je, ko ni, ma meni se tako čini. E sada Oly tu otkriva Ameriku, ma nee, to govorin jer poznan nike face kojih ne interešaju takove stvari. Pensajte, dobiju na poklon neki važ s azalejom ili bilo ča drugo, zaboravu zalivati, ne obraćaju njanke malo atencijona i eko ti, biljka se ufendi i se osuši. Nećete virovati, ali lično poznan jenu tipicu ča ne voli kad joj donesu rože njanke za rođendan. Lipo ona pošteno reče i zašto: “Ma daj, onda imam obavezu stalno mijenjat vodu, ne’am ja vremena za te pizdarije!“ Ke monstrum, ah, svašta ima na ten svitu. Za kraj, dajen ričetu. Pada mi na pamet moja slana torta, gotova tik-tak.
SPRINT TORTA
2 kapule narižite na tanke fete, 2 cukete, 2 paprike na kolutiće i dinstajte par minuta na maslinovom ulju. Zmiksajte 2 jaja, 150 grama friškega sira, 1 vrhnje, posolite, a muškat orihić nastružite. Pleh obložite malo deblje razvaljanim lisnatim tijestom i uvalite sve sastojke. Prekrijte ostatkom lisnatog. Peći na 180 stupnjeva 25 minuti. Odlična tepla i hladna.
Bolje od pizze, garant.
VAŠA OLY
oly.olympia@mail.inet.hr
Komentari