“Krešo, blažene oči koje te vide, super da si došao, Isuse koji ruksak nosiš?!”
“Selim k tebi.”
“Na koliko dugo, starci mi ništa nisu javili.”
“Na zauvijek.”
“Ne zajebavaj, što se opet dogodilo?”
“Nona, starci mi idu nakurac, ne mogu više…”
“Krešiću, ti si u pubertetu, lupili su te hormoni, to će proći, nije tvojim roditeljima lako…”
“A meni je? Danas sam dobio keca iz hrvatskoga, stara je popizdila…”
“Što nisi znao?”
“Sve sam znao.”
“Što si znao?”
“Profa me pitala da ispričam Krležinog Prijana Lovru.”
“Lovru je napisao Šenoa.”
“Ja sam rekao profi da su starci onog prijana htjeli da on bude pop a taj Lovro nije htio biti peder nego je htio biti profa i jebati komade…”
“KREŠO!”
“Ne bi ja to rekao da nisam bio skuren… Pizda joj se oćoravila…”
“Skuren?”
“Napušen.”
“LOVRO!”
“Šta? I Imam keca iz povijesti jer me profa pitao koje je mračno doba, ja sam rekao, danas je mračno doba…”
“Zašto je danas mračno doba?”
“Jebote, starci nas ne puštaju u barove…”
” O čemu govoriš?”
“O riječkom điru po starom gradu.”
“Kad otvaraju?”
“Otvaraju oko pola noći, jedan…”
“Ali ti nemaš još šesnaest…”
“Puštaju dečke 2010-to, cure ne kontroliraju…”
“Koliko košta piće?”
Šot 4 eura, redbulvotka 7, trava gram 10, lovranski…”
“Što je lovranski…”
Kola i bijelo vino 5 eura…”
“S mojom penzijom se ja tamo ne bi napila…”
“I još nas starci stalno pilaju, spremi sobu, očisti sobu, jebala ih soba i jebo ih pubertet. Popeli su mi se nakurac.”
“Krešo, imaš li ti neki plan, što želiš biti u životu…”
“Ništa, mi želimo samo imati pare i odjebati starce i čekati da riknu. Kad ti, nona, umreš, ostat ću u tvom stanu, a kad oni crknu prodat ću njihov. Gladan sam ko pas, imaš šta…”
“Krešiću, idi doma, skoro su dva ujutro, uhvatio si me na vratima…”
Kamo ideš, na Hitnu?”
“Ne, u đir po Starom gradu. Moram se skulirati. Čula sam da puštaju i 1949-tu.”, piše Vedrana Rudan na svojem blogu.
Komentari