Kolumna “Kako diše tako i piše Frida Šarar” – Vrisak

1360
frida šarar

Sutra je zadnji dan festivala „Vrisak“. Rijeku su obuzele knjige. Iz gradskih šahti eruptiraju slova, dok hodaš oko nogu ti se vrzmaju rečenice, pasusi i poglavlja. Kao da plivamo u tekstu. More pokraj mora. I mnogo pijemo. Ne spavamo. Hodamo. Govorimo jedni drugima „Nemoj da piješ toliko!“, onda naručujemo još jednu turu, pa još jednu, pa još jednu. I tako do jutra. Raspored festivala se utisnuo u raspored života i tempo je ubitačan, sve vrvi od događaja, kretanja, prisutnosti i neke čudne prisnosti, osećaja familijarnosti koji je ove godine jači nego ikada. Desila se kolektivna hemija i svi smo pod njenim dejstvom. Pisci se ne gledaju ispod oka, ne štede se, ne glume, neka prirodnost nas je spopala, uopšte ne znam šta nam je. Da li smo omatorili pa nam je naporno da se bakćemo sa gardovima i cinizmom ili nas je energija „Vriska“ ove godine potpuno razoružala, nemam pojma. Ali dobro je. Stvarno je dobro. Čak i ja koja sam dugo imala otpor prema svakoj vrsti promocije teksta, počela sam da na festivale gledam drugačije. Mislim, ima tu svega, ima verovatno i nekih izroda, debelkožaca i slabića koji ne osećaju nikakvu hemiju i sve posmatraju narogušeni sa margine, ali nisu mi sad oni fokus. Pogotovo zato što su u apsolutnoj manjini, ako uopšte postoje. Najveći deo festivala je jedna prirodna i prijateljska razmena svega što se stvorilo, što je izašlo iz nas, i mi to sada delimo sa publikom i autorima, puštamo ta slova da struje po prostorijama, da se vrzmaju ljudima oko glava, i svi stilovi, inspiracije, motivacije međusobno se prepliću u jedan zamršeni sistem stvarlačkih žila koje skladno koegzistiraju, tu na jednom mestu, unoseći u njega rojeve svojih mikrosvetova, čitalaca koji su sebe pronašli u ovom ili onom tekstu. I to je lepo. Dirljivo je. Plemenito je. Čisto je. To je suština i sveta srž festivala. Sve ono resto – marketing, promocija, konkurencija, rivalstvo, prijateljstvo, boemština – sve to može da smeta ili da koristi nečemu, da malo zamagli stvar ili da joj doda na slojevitosti i kvalitetu, ali ne može da naruši bit koja ne izvire ni iz čega spoljašnjeg i socijalnog, već iz onog tananog i intimnog što se u tim susretima razmeni.

frida šarar

Pozivam vas da ispratite program poslednja dva festivalska dana, biće to jedan super književni vikend, a večeras u 22h počinje after u klubu „Dnevni boravak“, na kome muziku puštam ja. Dođite da čujete šta sam to složila, biće zabavno. Koncept mi je domaća muzika na svim ex-jugoslovenskim jezicima, od pedesetih godina prošlog veka do današnjeg dana, od onoga što se pevalo po ekskurzijama do onoga što se peva po jutjubovima. Pustila sam mužu deo plejliste, a on je prokomentarisao: „Pa mi nikad nećemo otić sa te žurke!“ Uostalom, kao što ni prethodnih noći nikada nismo otišli dok nas dnevna svetlost ili neka druga viša sila ne potera.

Još danas i sutra.

Od ponedeljka askeza.

Vidimo se!

Tekst: Frida Šarar

Komentari