Kolumna “Kako diše tako i piše Frida Šarar” – Svoju moć, vala, nećeš graditi na meni

186

Svaki čovek želi da osvoji svet. Mi se rađamo sa tom težnjom. Ona je arhetipski utkana u sve naše motive koji nas teraju da u nečemu budemo dobri, da ovladamo nečim. Da bi vladao, moraš imati moć. Talentovan čovek vlada onim za šta je nadaren, talenat je njegova moć. Lep čovek je u estetskom smislu nadmoćan. Pametan čovek dominira u sferi duha i njom vlada više nego glup ili osrednji čovek. Dobar čovek je najmoćniji. On mirno spava. Ne progone ga demoni. Voli samog sebe i od sebe ne beži. Dobar čovek se ničega ne plaši. On može da izađe na crtu celom svetu i opet će pobediti. Jer je u pravu. Jer nema u njemu laži, skrivenih motiva i podlosti koje bi iko upotrebio protiv njega. Moć dobrog čoveka sastoji se iz nemoći njegovih neprijatelja da ga diskredituju, da naprave oružje iz kog bi pucali u njega. Oni će pokušati da ga napadnu lažima, trikovima, obmanama. Ali to su sve ćorci. Dobrog čoveka je nemoguće ozbiljno napasti. Nemoguće. U tome leži njegova ogromna moć.

Postoje ljudi koji nemaju ništa čime bi nahranili svoj nagon za osvajanjem sveta. Nemaju talente, nisu lepi, nisu pametni, nisu dobri. Ali oni, kao i svi ostali, imaju u sebi tu želju da osete moć, da vladaju. Pošto nemaju čime to da realizuju, oni prave simulaciju moći. Kako se moć simulira? Dovođenjem drugih u zabludu, neosnovanim napadima na druge, lažima, hvalisanjem, pohlepom, foliranjem… ima milion načina da se u nečijoj glavi proizvede lažni osećaj nadmoći. Neki ljudi koji se okreću simuliranju moći nisu posve lišeni kvaliteta. Ima među njima i pametnih i lepih i talentovanih. Ali su lenji i ne veruju u sebe. Nešto ih je u odrastanju oštetilo i onemogućilo da svoj potencijal sprovedu u moć. Oni su još okrutniji i ogorčeniji od ovih koji nemaju ništa.

Frida
Fotografija: Frida Šarar

Najtužnije je kad dobar čovek blokira svoju dobrotu jer u njoj ne vidi moć. Onda odabere da bude ciničan, hladan, površan, misleći da tom maskom štiti svoju mekanu dušu. Znam takve ljude. Sve rade naopako. Imam ih puno među prijateljima. Sećam se da su u mladosti bili romantici i sanjari. A sad su se ušuškali u stereotipe i banalizovali. Zamišljam te njihove nove uloge kao metalne srednjevekovne oklope. Unutra su i dalje oni stari i nedostaju mi. Ne mogu da se družim sa oklopima. Pitam se da li nedostaju sami sebi? Nikad im to ne bih rekla u lice. Mislim da žive ovaj život najbolje što mogu. Našli su svoj način i ja to neću da im kvarim.

Veći problem mi predstavljaju ovi koji preko mene, preko nas, svakodnevno u razgovorima, postupcima, sitnicama ali i krupnim stvarima, pokušavaju da simuliraju moć. Ja sam u principu onaj bik Ferdinand koji ispod drveta miriše cveće. Ali, pokušaš li da od mene praviš svoju budalu, poješće te crna zemlja koju ću noktima da iskopam da bih te sahranila. Verovali ili ne (baš me briga), nikad u životu nikog nisam “napala” prva, ni poželela da vladam nekim. Ja sam previše moćna da bih simulirala moć. Rodili su me Biserka i Rade u jednom malom selu zavejanom snegom. Napravili su me tako da umem da pevam, da komponujem, da pišem, da recitujem, da slikam i šijem, da osvajam nagrade na matematičkim takmičenjima, da čitam oba pisma sa četiri godine, da sam visoka i lepa i skladne građe i belih zdravih zuba. Da sam dobar čovek. Ne volim skromnost, ni pravu, a kamoli lažnu. Skromnost kao takva je laž, isto kao i hvalisanje. To su dve strane iste medalje. Meni je bog dao sve. I toga sam uvek bila svesna. Zato moje dostojanstvo, kad ga ne držim na oku, ume da skrene u gordost, a ta gordost ni za živu glavu ne bi dozvolila da slabići lišeni svakog kvaliteta grade vavilonsku kulu svoje moći na meni. Na to reagujem brutalnom odmazdom i uzvraćam deset puta jače. Hiljadu puta jače. U tome ne vidim nepravdu. Poruka je jasna: nemoj se kačiti za mene. Budi dobar ili me ostavi na miru. Da nije bilo tvog postupka, ne bi bilo ni moje reakcije. Porazgovaraj sa sobom, raskrinkaj svoje motive, budi pošten, vodi fer razgovore, ne manipuliši, ne zavlači, budi iskren i ispravan, igraj na strani istine i pravde, a ne na strani lične koristi. Zar je toliko teško? Zar ćete cele živote provesti pokušavajući nekog da zajebete, prljavi od šatro argumenata, smrdljivi od sranja koje servirate? Ako vam je toliko stalo da budete moćni, vrlo je lako, samo budite dobri i gledajte svoja posla. Jer ako dobrima stanete na senku, misleći da su budale, to vam je kao da praćkom udarate na Pentagon. Ako smo dobri, ne znači da smo milosrdni i blagi, ne znači da smo strpljivi i popustljivi. Ne znači da ne umemo da ubijemo.

Tekst: Frida Šarar

Komentari