Kolumna “Kako diše tako i piše Frida Šarar” – Pazite sa kim pravite decu

390

Moj muž bi video kad poludim na fejsbuku, krenuo na vreme s posla, stigao pre nego što ga očekujem, skuvao mi večeru, usisao stan, nahranio dete, presvukao ga, nosio, čuvao, dok bih ja vodila razgovore na društvenoj mreži, da olakšam sebi mozak. Jer život mlade majke, čije se vreme, snaga i živci, svode na čuvanje bebe, ume da bude nepodnošljiv.

On to radi svaki dan od kad se Boris rodio. Uzeo je 40 dana odmora od datuma njegovog rođenja i bio sve vreme sa mnom. Čistio, kuvao, peglao, dok sam ja zaceljivala i gunđala. U početku je skoro sve radio on, ja samo ležala i dojila. Kako sam se oporavljala od porođaja, tako sam i preuzimala sve više obaveza. Sad radimo podjednako. 41. dana je krenuo na posao i svaki dan dobijao po deset mojih paničnih poruka, kako ne mogu više i neka da otkaz i odmah neka dođe. Nekad bi stvarno došao, nekad bi me zvao i razgovarao sa mnom kao prijatelj, kao brat, kao muž. Sve vreme me bodrio, mazio, govorio da sam lepotica i najprivlačnija žena na svetu. Nijednog trenutka nije izazvao da se osetim nepoželjno i nesigurno kao žena.

Hvala mu na svemu tome, jer radio je tačno ono što sam od njega i očekivala. U mojoj glavi to je standard za ponašanje muškarca u braku. Da li to rade ili ne rade drugi muževi, to me apsolutno ne interesuje. Ne mislim da je, ako drugi to ne rade, moj muž zaslužio orden. On se samo ponašao onako kako treba. Ništa manje, ni više. Da nije takav, nikad se ne bih udala za njega. Solidarnost, partnerstvo i saosećanje, jesu ono elementarno što očekujem od osobe sa kojom provodim život. One koji ne poseduju te osobine prezirem, a koga prezirem, na njega se ne ložim. Sve ostalo je nadogradnja.

Naš sin skoro nikad ne plače. Spava po celu noć, nije imao grčeve, prvi zubi su mu nikli, a da nismo ni primetili. Tri puta dnevno zaspi sam, bez uspavljivanja. uveče u 21h ja idem da spavam, a Šarar ostaje sa njim ako je potrebno i ako Boris odbija da zaspi.

pexels-anna-shvets-3845344
Kad dođe s posla i požali se da je umoran, svaki put mu iskopam po jedno oko. ‘Alo bre šalabajzeru, pa i u rudniku kad bi radio, ne bih te sažaljevala, niti bih fermala tvoj “umor”. Ti si osam sati dnevno tamo negde gde kontrolišeš svoje vreme, gde imaš svoju pauzu za topli obrok, za kafu, za trange frange. Ti se svakog dana po osam sati dnevno vratiš u svoj stari život. Sve se plašim da sediš na wc šolji sa otvorenim vratima i vičeš strankama: “Evo meeee, idem brzooooo!”. Ili da sat vremena trpiš žedan jer ljuljuškaš stranku koja kmeči. Tvoj fizički umor uzrokovan obavezama na poslu je limunada u odnosu na potpunu uzurpaciju vremena, slobodne volje i torturu mozga koju ja živim 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Zato, kad se vratiš iz svoje dimenzije x u našu ropsku realnost, samo mi ne pominji umor, nego skrušeno izuj patike, operi ruke i uđi u mašinu.

Dakle, imam dobrog muža čiji najveći greh je što ponekad kaže da je umoran i imam najmirniju bebu na svetu. A opet je preteško. Nezamislivo preteško. Problem čuvanja dece nije u lošim muževima i bebama koje plaču. Čak i u idealnim uslovima, vi ste samleveni i rekli životu „laku noć“. Ove druge stvari samo dodatno komplikuju situaciju.
Zato:

pazite u koga se zaljubljujete, pazite koga birate za partnera i sa kim pravite decu. Držite se dalje onih koji razmišljaju u klišeima i napamet dele poslove na muške i ženske. Čuvajte se nesaosećajnih, površnih i slabih, jer zadnje što vam treba u vrtlogu roditeljstva jeste da budete ostavljene na cedilu, neshvaćene i umorne, sa ranjenim telom i glavom punom sumnje.
Imati bebu je najveće čudo, muka, izazov i klopka.

Vaspitavaću sina strogo i nežno. Učiću ga da poštuje sebe i da misli svojom glavom, ali ne i da misli da je najbolji i najpametniji.

Učiću ga da voli. Da deli. Da ne želi ništa što je tuđe. Da je strast prema moći vulgarna. Da se za moć bore jadnici, a oni zaista moćni su skromni. Ljubav nije borba, ljubav je saosećanje i izlaženje u susret. Puštanje drugog da diše i da bude ono što jeste.

Od oca će da nauči kako da se ophodi prema ženi, kako da bude pošten i da veruje u ljude, u ideje, projekte i promene. Da ne misli samo na svoju korist, nego da vođen većim stvarima zaboravi na svoje interese, jer to se na kraju uvek isplati i to je ono što čoveka gura napred.
Napisaću mu hiljadu pesama, jer uvek sam pisala pesme onome što me uništavalo i iznova stvaralo, nikad onome što me mazilo i uljuljkivalo.

Rađanje dece nije obično, niti je normalno, bez obzira što svi to rade. Ništa obično i normalno ne stvara nove stvari, a kamoli nove, potpuno nove, savršeno nove ljude.

Tekst: Frida Šarar

Komentari