Kolumna “Kako diše tako i piše Frida Šarar” – Nije svako sposoban da bude površan

499

Ljudski rod je postao nepodnošljiv. Ljudi više ništa ne smeju.

Ne smeju da budu iskreni, ne smeju da se zaljube, ne smeju da naprave selfi, ne smeju da kače slike, ne smeju da spominju pare, ne smeju da budu lepi, da se lepo obuku, ne smeju da budu ružni, ne smeju da budu žene, ne smeju da budu muškarci, ne smeju da budu deca, ne smeju da budu odrasli. Ne smeju da se ugoje, ne smeju da smršaju, ne smeju da brinu o fizičkom izgledu, ne smeju da budu površni, ne smeju da kupuju, ne smeju da zarađuju, ne smeju da prodaju. Ne smeju da pametuju, ne smeju da savetuju, ne smeju da ćute, ne smeju da se hvale, ne smeju da kritikuju. Ne smeju da budu roditelji, ne smeju da ne budu roditelji, ne smeju da nemaju život, ne smeju da ih baš briga, ne smeju da budu spokojni, ne smeju da budu depresivni, ne smeju da budu srećni, ne smeju da budu bolesni, ne smeju da budu zravi, ne smeju da budu živi i ne smeju da budu mrtvi.

I ako se, ne daj bože, pojavi neko ko nešto sme, ovi koji ništa ne smeju zatrpaju ga sa hiljadu tona pitanja i potpitanja „zašto, kako i čemu“ on to sme. U tih hiljadu tona pitanja, pola je pasivno-agresivno nabacivanje krivice, jer mi radimo ono što se ne sme. Iz njihove perspektive, mi smo pogrešni i krivi. Iz njihove ropske vizure sloboda je nerazumljiv hir. Sloboda je blamaža. Oni suštinski ne kapiraju slobodu, jer su odabrali da robuju idealima. Nepodnošljiva količina robova na svakom koraku i poneki slobodan čovek koji se čupa iz njihove gluposti kao iz živog blata. Većina slobodnih potroši sve vreme i snagu na to čupanje, a jedan od milijardu uspe i da napravi nešto povrh toga.
Tako izgleda naš svet. Stalno udaranje glavom o zidove tuđe slabosti i gluposti. To beskonačno iscrpljuje. Na svaki prizvuk slobode eto njih sa pitanjem „zašto?“. Zašto pišeš o svojoj privatnosti? Zašto se ne baviš društveno angažovanim temama? Zašto si lepa? Zašto objavljuješ svoje slike, zar um nije dovoljan? Zašto si ženstvena, zar to nije potčinjavanje muškarcima? Zašto si se udala, zar to nije zastarelo? Zašto kupuješ te robne marke, zar ne znaš da se u našem aktivističkom Gileadu nose samo džak haljine, ravne cipele i kratke asimetrične kose? Zašto koristiš društvene mreže na ovaj način? Zašto se šminkaš? Zašto pričaš o modi? Zašto si rodila dete?

action-carefree-cropland-daylight-1146242
Fotografije: PEXELS

Zato što sam srećna i slobodna i glava mi nije prazna. Zato što nisam ničiji rob i ništa ne može da me pretvori u roba. Zato što imam dovoljno sadržaja u sebi i vere u sebe da do kraja života mogu da plutam po površini svega najpovršnijeg i opet se ne osetim isprazno i glupo. Zato što je život super stvar i ne želim da ga provedem ljuta, narogušena i sa gardom. Želim da se provodim, da uživam, da obučem zeleni Versace i okitim se u zlato, da budem žena, da oživim sve ženske arhetipe, da mislim, da stojim uspravno i ne igram uloge, da ne ispunjavam bračne dužnosti, jer brak nije dužnost, brak je ljubav ili ništa, da promišljam svet, da imam vlastite ideje, a ne one koje su proizveli drugi, da patim i pišem pesme, da držim mikrofon i pevam, da lupim šamare po potrebi, da te otkačim iz života kad me smaraš, da budem seksi, da se jebem i rađam decu, da budem majka s bebom u naručju, nisam doživela ništa lepše od toga, da kačim napućene selfije sa tri bjuti filtera i da ti držim predavanja iz klasične nemačke filozofije kad mi nije smor. Da budem nerazumna i plitkoumna, bezrezervna i neproračunata, i u svojoj slobodi potpuno nerazumljiva onima čiji vidik zaklanjaju predrasude o vlastitoj ispravnosti.

Kad si previše prazan i mali, treba ti da navučeš na sebe džinovske olupine modernih sistema vrednosti, da bi se osećao moćan i jak, da bi nahranio taštinu. Kad si previše prazan i mali onda ne smeš da budeš rasterećen, besmislen i površan, jer bi se pretvorio u ništa.

Tekst: Frida Šarar

Komentari