Kolumna “Kako diše tako i piše Frida Šarar” – Ljubav

246
ljubav
Koliko ljudi nemaju pojma o ljubavi, to je strašno. A ljubav je jedna od najučestalijih, najuniverzalnijih i najbitnijih tema čovečanstva. Kad kažem “ljubav”, mislim na mnogo više od relacije između dva bića, mislim na jedan princip koji ustrojava i harmonizuje svet, pa i na Biće samo, na Ljubav kao boga koji prožima kosmos i diše kroz prirodu.
Međutim, u ovom tekstu želim da suzim temu i bavim se isključivo pitanjem romantične ljubavi, erotske ljubavi, zovite je kakogod. Ta vrsta ljubavi ima veliku moć, ona oblikuje, menja, popravlja i uništava živote. I uvek je aktuelna, od trenutka kad smo u vrtiću ugledali prvu simpatiju, pa do smrti. Jedino ekstremne životne situacije, poput teških bolesti, smrti i rađanja, izbacuju romantičnu ljubav iz fokusa, na neki način je obesmišljavaju i posmatraju kao smešnu razonodu za dokone, ali čim čovek izađe iz tih životnih vrhunaca i ponora, eros se vraća u njegov život i malo po malo opet dobija onu snagu koju je ranije imao.
Sećam se, kad sam postala majka, nakon 12 sati čerečenja u porođajnoj sali koje mi je zauvek promenilo život, sa malim bićem u rukama koje volim najviše na svetu, kao da sam rodila vlastito srce i držim ga u naručju, neuporedivo sa bilo kojim pređašnjim odnosom, pa onda meseci u kojima ne spavam, ne jedem, ne stižem da odem do kupatila, ne stižem da mislim, ne stižem da živim, postojim samo kao servis za održavanje bebe u srećnom životu, čitav taj period promenio mi je pogled na romantičnu ljubav i potpuno je trivijalizovao u mojoj glavi. Jer imati bebu je kao svakodnevno se boriti za goli opstanak, ozbiljna stvar, ozbiljan izazov, ozbiljna frka. Kad bih u tim trenucima pomislila da neki tamo Romeo sad pati za Julijom, bilo bi mi presmešno. Čuj, pate zbog ljubavi, hahaha. Umesto da budu srećni što mogu da piške, jedu, tuširaju se i spavaju kad oni hoće.
A ja sam bila ta koje se godinama unazad zaljubljivala i patila i puštala svoj život da visi o koncu romantične ljubavi. Ja sam skakala u ponore ljubavi i čitav svet mi se rušio zbog nje. Znam za ljude koji su se ubili ili razboleli ili poludeli zbog ljubavi. Da sam emocionalno nestabilnija možda bih bila jedna od njih. Međutim, kad sam rodila dete i kad mi je umrla majka, taj veliki eros koji me je obuzimao, smanjio se na dimenzije jedne smešne igrice koja može da slomi samo onog ko u životu nije imao pravih problema. Pišem sve ovo da bih razjasnila da o romantičnoj ljubavi ne razmišljam kao o apsolutu i aždaji, ali sam svesna koliko ona može da nam zagorča ili ulepša živote.
Još od pubertetskih dana, kod mene su dolazili prijatelji iz škole da im delim ljubavne savete, iako nisam imala nikakvog ljubavnog iskustva, ali sam umela da ih pažljivo saslušam i da ih bar usmerim da ne prave gluposti. Jedna komšinica je tražila da joj napišem na papiru celi hipotetički razgovor sa dečkom, koji će da obavi preko telefona. Ako mi on kaže ovo, šta da mu odgovorim? I ja sam joj napisala i onda je ona pričala sa njim i čitala te odgovore sa papira. Da ne pričam kasnije, kad sam došla na internet i počela da tvitujem o ljubavi, stalno su mi se javljale nepoznate osobe sa molbom da ih posavetujem oko ljubavnih problema. I ja sam ih uredno savetovala. Ta “karijera” dakle traje oduvek. Ne zato što sam imala bogznakakvo iskustvo, već zato što sam svaki svoj mikropotez u ljubavi duboko i detaljno osvatljavala i analizirala, pokušavala da ga razumem u široj konstelaciji odnosa, da ga povežem sa drugim odnosima iz svoje okoline, filmova i knjiga, da pronađem pravila i odstupanja od njih. Ljubav je uvek bila moja tema i iz minimalnih ljubavnih koraka sam učila mnogo, jer me je zanimalo kako sve to funkcioniše i jer sam bila veliki fan ljubavi.
Međutim, celi taj sistem znanja o ljubavi nije nešto što se gradi pravolinijski. Ima tu dosta preokreta, preispitivanja, redefinisanja. Nešto što sam mislila pre dvadeset godina više ne mislim, iako smatram da su i one i ove istine validne, samo je pitanje kad i za koga. U Tviter fazi sam bila dosta isključiva i apsolutno netolerantna. Sve je bilo ili-ili. Ili me voliš ili me ne voliš, treće ne postoji. Izbezumljivao me taj trud ljudi da nađu izgovore za one koji ih ne vole. Brate, ne voli te. Nema izgovora, udalji se i kreni u drugom pravcu. Evo nekoliko tvitova koji opisuju taj sistem vrednosti:
čime voliš, to te i boli. mene srce, njega kurac.
*
u ljubavi pravila uvodi onaj koji voli manje
*
ako poželiš da sakriješ slabosti pred nekim, da budeš neko drugi da bi bio voljen, izgubio si u igri zavođenja
*
ljubav je ono kad se opustiš i ne najebeš
*
i poštovanje može da vređa, ako je upućeno kao odgovor na ljubav
*
ne verujem u prepreke i neostvarivosti. verujem u stalo mi je ili mi nije stalo.
 *
uvek možeš da stvoriš vreme za ono do čega ti je stalo. ako ti nije stalo, onda pokušavaš da nađeš vreme.
*
ako je pravo zbogom, onda ga uopšte ne izgovoriš
                                           (Ženo, pokrij tu dušu, V.B.Z. Zagreb, 2021.)
Taj fatalizam i skalpelski pristup odnosima i dalje važi za vrhovnu vrednost najpreciznuju metodu u mom svetu ideja, u slučaju jedne jedine i najveće ljubavi. Međutim, u realnosti i odnosima koji možda nisu fatalni, ali jesu kobni i jaki, na način da bitno utiču na život, sve ovo gore navedeno može, ali i ne mora da znači. Jer jedno je ljubav, a drugo su naše mogućnosti. Jedno su osećanja, a drugo su naši karakteri. Te dve stvari često nemaju veze jedna s drugom i u velikom broju slučajeva prave pometnju i haos u glavama zaljubljenih. Zašto i kako se to dešava i kako izgleda moj empirijski sistem vrednosti (za razliku od ovog apriornog i isključivog), čitajte u sledećoj kolumni.
Tekst: Frida Šarar

Komentari