Kolumna “Kako diše tako i piše Frida Šarar” – Lepljivi pipci laži

373

Postoje ljudi kojima iskrenost, istina, dobrota, pravda, ne znače ništa. Oni nemaju te vrednosti u svom referentnom sistemu. Za njih je život sastavljen od eskiviranja, prebacivanja, uvijanja, izvrtanja i zamagljivanja, bez ikakvog moralnog oslonca. To su ljudi koji, kad govore o svojim postupcima, podjednako obmanjuju i sebe i druge. Iako inicijalno znaju da je to što govore laž, oni se u njoj ne osećaju neprirodno i neugodno. Oni žive i baškare se u laži, kao da im je ona prirodno stanište. Takvi ljudi, a pogotovo žene, mogu svuda da pomrse konce, pomute umove, započnu ratove, rasture carstva. Njihova moć pletenja misaono-emocionalnih zamki, složena je i virtouzna poput najkomplikovanijih jednačina, poput najfascinantnijih tvorevina prirode.

Oni su u odnosu na mene kao vanzemaljci iz daleke galaksije. Potpuno drugačija priroda, drugačija svest. Oni su štrikani džemper sa najkomplikovanijom mustrom, a ja sam jedna ravna nit. Najčešće nisam svesna ni da postoje, jer unapred pretpostavljam da su svi direktni, otvoreni i istinoljubivi kao ja. Svaki put kad upoznam nekog takvog, iznenadim se i mozak mi u glavi napravi salto od začuđenosti da tako nešto uopšte postoji i da način na koji ja razmišljam i delujem nije svojstven svima, možda čak ni većini.

Za razliku od njih, ja se obrušavam na svet sa svojim istinama, poput biblijskog pljuska ili grada. Tučem istinom iz vedra neba. Moje srce je otvorena knjiga koju sam raširila na najvećem trgu sveta. Imam moralnu vertikalu, visoku i nepomičnu, kao zemljina osa. Sve moje greške, grehovi, zastranjenja i padovi, definisani su u odnosu na tu vertikalu i na osnovu nje. Bljujem lavu kad govorim iz srca, a uvek govorim odande. Ja sam ogromna čvrsta jednosmerna cev, koja ne pušta misli da vijugaju, zavode i obmanjuju. Sa mnom uvek znate na čemu ste. I zato ja nisam opasna, sposobna, ni moćna. Sve moje karte su unapred otvorene, moć me ne zanima. Niti me zanima kako izgledam u očima sveta.

frida

Od takvog pristupa nemam nikakve praktične koristi, naprotiv. Ljudi ne vole kad si otvoren i iskren, kad im govoriš istinu u lice. Istina je nepoželjna na mnogim mestima u ljudskom društvu. Nije dobra ni za prijateljstva, ni za uspeh u poslu, ni za romansu, ni za brak. Ja sam obolela od istine i stojim na vetrometini sveta, onakva kakva jesam. Ne savijam se ni milimetar na bilo koju stranu. U naletima narcisoidnosti izgledam sebi poput nekog apostola, kao da mi je bog dao moć da budem takva. Ali tu misao odmah odbacim, jer samo oni koji su zavedeni zlim dahom moći, misle o sebi kao „odabranima“. Znam za tu klopku i držim sebe na oku. Da ne odlutam u gordost i mesijanske vizije sebe, ali i da ne zaboravim i ne zanemarim ono po čemu sam posebna. Jer ljudi nisu kao ja. Ljudi krivudaju i klize oko istina, obmotavaju se oko njih kao zmije. Ljudska srca su zatrpana svemirima snalažljivosti i borbe za opstanak. Ljudi su namazani, prefigani, spretni i ambiciozni. Ljudi se neprestano grčevito bore za život, jer se boje.

Ja se ne borim. I ne bojim se. Kad je u pitanju socijalna inteligencija, tu sam zakržljali izdanak prirode i invalid. Prodavačica voća na pijaci sto puta je visprenija od mene. Nikad se nisam služila socijalnim veštinama, pa ih nisam ni razvila. Ostale su na nivou bebe. Nisu mi ni trebale, jer je moja moć dolazila iznutra i ja sam je uvek osećala. Ali mi je trebalo dosta vremena dok nisam stvatila da taj dar ne delim sa ostatkom sveta, već samo sa retkima. I da će mi to u praksi pretvoriti život u pakao. Ali unutra, u mojoj duši, u mojoj glavi i mom čistom srcu, tamo je raj. Tamo se mirno spava, tamo se snovi ne služe simbolima, tamo je sve onako kako jeste, beskrajno kristalno jasno i netaknuto pipcima laži.

Tekst: Frida Šarar

Komentari