Svaka volja za životom koja nije spontana, neiznuđena i slobodna od patetičnog dovijanja da budemo ono što nismo, odvratna mi je i degutantna. U poslednje vreme sam postala alergična na paćeničke volje za životom, proizašle iz raznoraznih strahova i očaja. Na mestima u svetu gde takva volja isijava, vidim samo ono što joj je u korenu – mlitavu nemoć da se prihvati vlastita prolaznost. I to mi se gadi.
Ne moramo da budemo ni mladi ni zabavni ni aktuelni ni uspešni ni radoznali ni privlačni, ništa ne moramo. Možemo da mirno starimo bez ikakvog dokazivanja sebi i drugima da nešto vredimo, da još uvek nismo za bacanje i da naš život ima smisla. Svaki čovek nešto vredi. Nijedan nije za bacanje. To nema veze sa godinama, uspehom ili bilo čim drugim. Svaki život ima smisla ili ga nijedan nema, svejedno. Smisao nije nešto od čega zavisi naša sreća. Mnogi žive besmislene srećne živote. Da li će nam život imati smisla zavisi od naše odluke, to nije stvar dokazivanja. Kome treba smisao, taj ga i nađe. Ima različitih smislova, velikih i malih, po svačijem ukusu. Nisu unapred dati.
Kad bacim pogled na život vidim ga kao neumoljivu večnu bujicu koja nosi sve pred sobom. Ta bujica nas u jednom trenutku usisa i nakon nekoliko decenija ispljune. Život nema milosti, ne možete ga usporiti i odobrovoljiti. Svaki pokušaj eskiviranja prolaznosti je luzerski u svojoj srži. Zato tu životnu volju na steroidima vidim kao bespomoćne trzaje otelovljene nemoći, kao teatar i kao kič koji maskira bezdan nesigurnosti, straha i praznine.
S druge strane, kad vidim pravu, zdravu volju za životom, divim joj se kao prirodnoj lepoti bez premca. Na toj volji mogu da odmaram oči i dušu, takva volja me inspiriše da i ja živim. Ali taj život nije u ispunjavanju standarda i dokazivanju, već u potrebi da se ispune vlastiti trenuci, da se zadrži mir u svom srcu, da se ne izgubi interesovanje za drugog i za svet, ali da ni samoća ne bude nepodnošljiva, nego kontemplativna, regenerišuća i udobna. Mnogo toga danas stoji na putu te zdrave volje, zagađuje je i umrtvljuje, pa se na njenom mestu uzdižu groteskne hologramske kreature iznuđenih volja iz čijih pogleda i srca vrišti nemoć i jad.
Komentari