ŽENE – pokretačice promjena

310
Žene - pokretačice promjena

Prošlih godina malo se govorilo o ulozi žena u poslovanju. Inozemni stručni časopisi su manje istraživali žensku ulogu u poduzetništvu i menadžmentu. Kada je  u  godini  krize  Elinor  Ostrom  dobila Nobelovu  nagradu  za  ekonomiju,  o  toj temi  se  počelo  intenzivnije  govoriti. Iz rezultata istraživanja koje je objavio časopis The Economist, vidljiv je i ženski napredak  u  obrazovanju,  tako  danas djevojčice u školi postižu bolje rezultate od dječaka, a sve veći broj žena završava i fakultete. U SAD-u na svakih 100 muškaraca koji upišu fakultet dolazi 140 žena, dok ih je u Švedskoj čak 150.

Kod  nas  su  još  prisutni  stereotipovi  o spolovima, no istraživanja pokazuju da su žene proaktivnije u vremenu promjena,  da  žele  učiti  od  drugih  žena  i  više se  brinu  o  međuljudskim  odnosima  na poslu  što  je  posebno  važno  za  upravljanje  ljudskim  potencijalima.  Priroda ženske  fiziologije  može  nam  objasniti niz “ženskih” crta koje svi primjećujemo u svakodnevnom životu i koje se često pripisuju stereotipovima ili okolnostima. Žene  se  uglavnom  bolje  nose  s  emocijama,  bolje  obrađuju  informacije  o izrazima  lica,  neverbalnom  ponašanju i  imaju  veću  sposobnost  sagledavanja “cjeline”, a ne samo pojedinih sastavnih dijelova. Ženski mozak percipira mnoge vrste  informacija  –  osjećaje,  neverbalnu komunikaciju, estetiku i stvara veze među njima kako bi stvorio sliku cjeline, bez prethodnog analiziranja što bi moglo biti od koristi, a što ne. Za razliku od ženskog, muški mozak selektira i slaže informacije logično, linearno i fokusirano.  Navedene  osobine  žena  utječu  na njihovo ponašanje u poslovanju i odnosima među kolegama. U  inozemstvu  se  situacija  razlikuje  od države do države. U Japanu ima 5 puta više   poduzetnika   nego   poduzetnica, dok se u Kanadi od 1981. do 2001. godine broj poduzetnica povećao za 208 posto. Rušenje stereotipova o ženama u  poslovanju  najbrže  se  ipak  odvija  u Europi. Tradicionalne zemlje imaju i dalje  vrlo  malo  visokopozicioniranih  žena u poduzećima ili politici.

Prošlih godina malo se govorilo o ulozi žena u poslovanju. Inozemni stručni časopisi su manje istraživali žensku ulogu u poduzetništvu i menadžmentu. Kada je  u  godini  krize  Elinor  Ostrom  dobila Nobelovu  nagradu  za  ekonomiju,  o  toj temi  se  počelo  intenzivnije  govoriti.  Iz rezultata istraživanja koje je objavio časopis The Economist, vidljiv je i ženski napredak  u  obrazovanju,  tako  danas djevojčice u školi postižu bolje rezultate od dječaka, a sve veći broj žena završava i fakultete. U SAD-u na svakih 100 muškaraca koji upišu fakultet dolazi 140 žena, dok ih je u Švedskoj čak 150. Kod  nas  su  još  prisutni  stereotipovi  o spolovima, no istraživanja pokazuju da su žene proaktivnije u vremenu promjena,  da  žele  učiti  od  drugih  žena  i  više se  brinu  o  međuljudskim  odnosima  na poslu  što  je  posebno  važno  za  upravljanje  ljudskim  potencijalima.  Priroda ženske  fiziologije  može  nam  objasniti niz “ženskih” crta koje svi primjećujemo u svakodnevnom životu i koje se često pripisuju stereotipovima ili okolnostima. Žene  se  uglavnom  bolje  nose  s  emocijama,  bolje  obrađuju  informacije  o izrazima  lica,  neverbalnom  ponašanju i  imaju  veću  sposobnost  sagledavanja “cjeline”, a ne samo pojedinih sastavnih dijelova. Ženski mozak percipira mnoge vrste  informacija  –  osjećaje,  neverbalnu komunikaciju, estetiku i stvara veze među njima kako bi stvorio sliku cjeline, bez prethodnog analiziranja što bi moglo biti od koristi, a što ne. Za razliku od ženskog, muški mozak selektira i slaže informacije logično, linearno i fokusirano.  Navedene  osobine  žena  utječu  na njihovo ponašanje u poslovanju i odnosima među kolegama. U  inozemstvu  se  situacija  razlikuje  od države do države. U Japanu ima 5 puta više   poduzetnika   nego   poduzetnica, dok se u Kanadi od 1981. do 2001. godine broj poduzetnica povećao za 208 posto. Rušenje stereotipova o ženama u  poslovanju  najbrže  se  ipak  odvija  u Europi. Tradicionalne zemlje imaju i dalje  vrlo  malo  visokopozicioniranih  žena u poduzećima ili politici.

Istovremeno, na Zapadu žene postaju sve  zanimljivija  ciljana  skupina  pa  se  analizira  njihovo  ponašanje,  jer  gotovo  80  posto  odluka  o  kupovini  donose  upravo  one.  Tradicionalno  su  žene obavljale  kupovinu  proizvoda  široke potrošnje  te  su  u  najvećem  postotku  bile  korisnice  usluga  za  njegu  lica i  tijela.  Velike  su  se  promjene  dogodile  sve  većim  zapošljavanjem  žena.

Novija  istraživanja  iz  SAD-a  pokazuju da žene utječu na kupovinu računalne opreme u 66 posto slučajeva, na kupovinu  automobila  u  60  posto  slučajeva te  su  vlasnice  89  posto  svih  bankovnih  računa.  Zaposlene  žene  pospješuju  prodaju  jednokratnih  proizvoda  i svih proizvoda koji su dizajnirani kako bi  uštedjeli  vrijeme.  Na  njih  se  utječe kako bi kupile kućanske aparate, proizvode za osobnu higijenu, deterdžente, sapune, sredstva za kućanstvo, ali i proizvode  namijenjene  kućnim  ljubimcima, dok se muškarci u slobodno vrijeme bave sportom, organiziraju izlete (roštilje) ili druže s prijateljima. Upravo zbog  povećanja  kvalitete  života  i  produžene  životne  dobi  žene,  prilagodba i povećanje kvalitete proizvoda i usluga namijenjenih ženama u budućnosti će  sve  više  rasti,  jer  će  razumijevanje specifičnih potreba žena otvoriti brojne mogućnosti za napredak i razvoj poduzeća.

mr.sc. Elvira Mlivić Budeš,

direktorica Filaksa

elvira@filaks.hr

www.filaks.hr

Komentari