Kolumna “Kako diše tako i piše Frida Šarar” – Žena

676
žene

Kaže mi muž da mu je drago što nije rođen kao žena, jer ženama je teže, istorijski, društveno i biološki. Ko da podnese sve te komplikacije, trudnoće i menstruacije. Muškarci su jednostavni, njima je lakše, nekako iskreno odahne dok priča o tome, kao da se malo i pribojava zamisli šta znači biti u ženskoj koži i rvati se sa ženskom sudbinom. „Ja sam prosta naprava, muškarac, hvala ti bože na tome, biti žena je pakao.“ Sladak mi je dok to priča, jer je ozbiljno i detinje užasnut nad kompleksnošću ženskog bića i jer se slažem sa njim da su muškarci jednostavni, uvek sam to mislila. Nema baš ništa mistično, preteće i nejasno u njima, jasni su kao dan i samo neka beskonačno složena peripetija, poput žene, može u muškarcu da vidi rebus. Objektivno gledano, oni su analogni mehanički strojevi sa ukupno tri komponente. Muškarcem može da rukuje svako i baš zato oni imaju najveći problem sa vrstom žena koje im pristupaju ravnopravno, ne žele da „upravljaju“ njima, već im sve iskreno i prijateljski govore, to muški mozak ne podnosi, ugodnije mu je da bude predmet obmane i manipulacije, nego se suočiti sa ženskom otvorenošću i istinom. Naravno, to me nikada ni na tren nije pokolebalo u iskrenosti i ravnopravnosti, iako sam uvek znala da bi mi bilo hiljadu puta lakše kada bih bila ona koja manipuliše. Posmatrano iz muškog ugla, žena koja spletkari i vuče konce iz senke je jednostavna, a ona koja govori direktno i iskreno je najkomplikovanija na svetu. Ali šta oni uopšte znaju o komplikovanosti? Dok je moj muž govorio kako mu je drago da nije rođen kao žena, ja sam pokušavala da mu objasnim zašto je meni drago što jesam žena i zašto mi ne bi bilo drago da sam muškarac.

Pre svega, jer mi nije bitno da živim jednostavno. Ima događaja koji komplikuju život na koji smo navikli, koji zahtevaju beskrajne žrtve, ulaganja i korenite promene u našim ličnostima i karakterima, svakodnevici i pogledu na svet. Takav jedan događaj je rođenje deteta, zakomplikuje život na bezbroj neslućenih načina. A opet, da li bih se ikad pokajala što sam dobila dete? Ni u ludilu. Moje dete je najveća ljubav i najveće blago, ne bih ga menjala za sto jednostavnijih života.

Eto tako i ženska priroda, sa strane može da deluje zapetljano, mučenički, ali mi smo na to navikle, tako smo se rodile i živimo tu komplikaciju od kad znamo za sebe. A ta kompleksnost, kao i svaka druga, ima i svoju svetlu stranu. Neke vijuge, raskršća i grananja smisla, koje jednostavnost nema. Neke odbljeske sreće koji se prelamaju na više specifičnih spektara. Mogućnost da se obuhvate dubine svog i tuđeg srca u toplom saosećanju. Postoji čitav jedan univerzum benefita ženske komplikovanosti, koji je muškarcima nepoznat. Oni vide samo zapetljanu konstrukciju, kao nekakvo prokletstvo roda koje sebi nikada ne bi poželeli, kao prirodu kojom je nemoguće upravljati. I to ih plaši. Ne vide da iza toga postoje dubine i širine koje nisu svojstvene jednostavnom životu, a kojih se mi ne bismo odrekle makar do kraja večnosti rađale, krvarile i padale u zamke svojih komplikovanih mozgova.

Tekst: Frida Šarar

 

Komentari