Četvrtak, 19.04.2012

Maurovizija: Zašto ljudi ulaze u brak?

Razmišljam ja onda malo sam sa sobom. Zašto se ljudi upuštaju u brakove? Što ih tjera na to? Da li zaista ljubav? Da li godine? Da li odgoj? Da li pritisak od strane roditelja? Da li nešto treće? Nešto smeđe? :) Teške boje. :)

Jednostavno obožavam ona popodneva kada nakon ručka kod mojih ostanem čavrljati s njima o svemu. To su oni tipični trenuci odnosa roditelj/dijete, koji nerijetko završe tako da ti izneseš neku svoju bisernu ideju, a oni kažu: ti nisi normalan. Najčešće to ima veze s poslom i novim idejama, a s vremenom te to počne toliko zabavljati da još i izmišljaš stvari samo da ih ”naložiš” pa da opale rafal po tebi. Ako uz to, još i uključiš snimanje na diktafonu, zabava može početi, a iz svega toga nastane predivan remix koji se često pušta na obiteljskim zabavama za koji mjesec, kada već nestane sjećanje na raspravu.

Jučer je bio jedan od takvih dana, ali ovaj put se rasprava vodila samo s mamom, a tata je bio na poslu. Pomalo mi žao, jer vjerujem da bi i on imao što reći na ovu temu, samo bi me on podržao. :) Naime, za kojih mjesec dana sam po drugi puta u životu kum na svadbi svom prijatelju iz osnovne škole koji je iskreno sretan i našao je ženu svog života, pa je to mojoj majčici odličan uvod za ono što ionako znam da me jedva čeka pitati: a kad se ti misliš ženiti?

Ako sam raspoložen za raspravu, uvijek imam spreman odgovor na koji se ovoj diže kosa na glavi:
-ako ne nađem ono što želim, mama, možda i nikad.
Gotovo. Popizditis. Kreće rafal.
- Dobro, Mauro, pa šta ti misliš, do kad ovako?
- Do kad god bude trebalo.
- Kako to misliš, dok god bude trebalo? Vidiš, svi imaju nekoga. ( na ovo meni tlak skače u nebesa)
- Nije meni bitno da imam ”nekoga”, nego ta mora bit ”ta”.
- Ti mali živiš u oblacima. U zemlji crtica. Što ti želiš?
- Mora kliknut. Sve. Ali neću nabrajat.
- Pa s koliko njih ti je do sada kliknulo, pa odkliknulo?
- Nije bila prava puzzla, mama. Kliknulo je, al ne kako treba. Život je kao polica puna knjiga. Puno ih pročitaš, pa vratiš na policu. Ako ti se neka zaista svidjela, uzet ćeš je opet i pročitati ponovno, zar ne?
A neke knjige su ti itekako drage i bile su ti veliko gradivo u životu ( znam da poludi na moje personifikacije, pa pretjerujem koliko god mogu, a s druge strane si mislim- ovo se može iskoristiti u pjesmi ili nekom tekstu, vidiš kako sam ovo dobro rekao. :)
- Daj mali, ne filozofiraj. Ti ne znaš ča je život.
- Ali meni mama niš ne fali. Ja sam sretan. Totalno.
- Kako možeš bit sretan kad si sam? ( to je ona tipična: sam=nesretan :) )
- Pa tako, mogu. Što misliš, to jesi. Tako će doć i ta prava, samo ne znam kad. Ako i ne dođe, neću bit nesretan.
- Ti si poludio, mali. A kako svi tvoji prijatelji? Kako su oni zadovoljni? Kako je njima sve super, a ti tako?
- Dat ću ti broj telefona pa ih pitaj. Svatko je nekakav. :)
( do ovog djela je totalno izludim, pa nestane negdje u kući i krene nešto raditi, a ja se smijuljim na kauču sretan jer opet nije našla argumente da me uvjeri da je u pravu.
Uostalom, svatko je za sebe u pravu. Kad će to ljudi konačno shvatiti i početi biti normalni?
Po onom principu- živi i pusti da žive, moj život- moja pravila? Ne znam. Nadam se da jednom hoće.


Razmišljam ja onda malo sam sa sobom. Zašto se ljudi upuštaju u brakove? Što ih tjera na to? Da li zaista ljubav? Da li godine? Da li odgoj? Da li pritisak od strane roditelja? Da li nešto treće? Nešto smeđe? :) Teške boje. :)

Svih priupitam koji je razlog ženidbe iako iz aviona vidiš da li je netko spreman ili ne. A onda se malo praviš blesav, pa poslušaš mudrosti…Da sagledamo malo nekoliko ”najpopularnijih ” razloga za brak, koji svakako nisu oni pravi:

1. ”VEĆ SMO GODINAMA SKUPA”

Taj legendarni razlog koji sam toliko puta čuo ima i nastavak- godinama smo skupa, i sad, što ćemo, ili se ženi ili se pusti ( il’ tamburu kupi). Pa se ženimo.
Postavljam pitanje:

- Da li se volite?
- A šta ja znam da li se volimo. Nestalo je te strasti davno. Stoput bi je već poslao u pizdu materinu, ali lijen sam sve prolaziti ispočetka. Bit će to ok.
- A da li bi još guzinjao naokolo?
- A ne, ti bi! :)

I padne još jedan za slobodu. Din-don. Ne, nije to kućno zvono. To je crkveno zvono, mamlaz se ženi.

2. ” A VEĆ MI JE 29”
Ne znam da li mi je draži onaj prvi razlog ili ovaj. Starci su počeli stiskati, okolina isto ne da mira, frendovi se poženili ili namjeravaju, panika je. Tipične rečenice koje prate ovaj razlog:
- A nisi ti više toliko ni mlad
- A kad ćeš ti?
- A već ti je vrijeme
- Nemoj da moraš loviti zadnji vlak
- Kako god okreneš uvijek se sve svodi na isto.

Kud svi, tud i mali Mujo. Nema veze ako nisi siguran u to. Nema veze ako si nesretan. Ti ne zaslužuješ bolje. Život je patnja i borba. Sve je to isti klinac. Jest rospija, ali ako se svi muče, zašto bih ja bio izuzetak? (ovako krene tješenje u glavi i sljedeće subote pred oltarom pred Bogom i ljudima nesiguran u sve zajedno, pa čak i u to da je njena vjenčanica bijela, olfa samouvjereno i sigurno izgovaraš: ”da”.
I nema veze što si u kreditu za pir sljedećih 7 godina. Sitnica. Svi su, i ja ću.
Mujadine!

3. ”JEDNOSTAVNO, TO SE MORA”
Tako su rekli. Kaže Crkva. Kažu doma. Svi se žene/udaju.
Kako se tješe?
Ovako nekako: iživio sam se. Koliko sam se samo puta napio ( napiti se + poševiti dvije pijane studentice= luda mladost i iživljen do kraja). Kako li sam samo dobro živio. A kad sam onu malu tamo iza birtije…jao… ( onda forsira razgovore o ”ludoj mladosti” s ekipom, znajući da laže samog sebe jer zna koliko je još stvari htio učiniti i što bi još radio. Ali, stislo je sa svih strana. Mora se. I gotovo.

Naravno, postoji ona ljepša strana cijele priče. Ljudi se upoznaju. Zavole. Imaju slične poglede na život. Lijepo im je kada su zajedno, još ljepše kada planiraju budućnost. Polako zajedno stiču životna iskustva, pomalo grade svoje gnijezdo. Teško im je zamisliti se bez svoje druge polovice. U cijeloj toj iskrenosti naprave i malu bebu za koju jedva čekaju da dođe na svijet. To je onaj pravi, prirodni put, to je ono kako bi to trebalo biti.
I zato nikada neću razumjeti one koji slušaju druge, a ne sebe. Kako ćemo znati da je to ”to”?
Ja sam sebi to ovako objašnjavam: razum ima milijardu odgovora, a srce samo dva: da ili ne.
I tada znaš.
Brak je predivna stvar, ako je iskren i ako je to ono što želiš. Ako si zaista spreman. Nisu rekli bez veze da se prave stvari isplati čekati. I ako u bilo kojem trenutku imate bezbroj pitanja u glavi, pa kvragu, sačekajte još malo. Ponekad je ipak pametnije slušati sebe, a ne mamu i tatu, susjede i prijatelje.
Ne želim da ispadne da sam ja protivnik brakova. Dapače. Pobornik sam. Samo onih brakova koji imaju pokriće. Iskrenu ljubav. I zrelo razmišljanje.

Živjeli vi meni!

PS- nagradna igra za osvajanje mog cd-a i knjige koji izlaze za mjesec dana traje i dalje, a pitanje je:
Kako će se zvati moj prvi solo cd?
Odgovore šaljite na: maurovizija@teklic.hr

Tagovi

, , ,

Slični članci
Sviđa ti se članak? Podijeli ga...

Jedan odgovor do “Maurovizija: Zašto ljudi ulaze u brak?”

  1. tanja kaže:

    jaooooo dobar članka !! super članka! hehhe vidim svoju mamu u ovom članku ! Bravo za autora

Odgovori